Sestra sestri napravila sihr i ubila je

Cijenjeni brate,

desilo se da mi je mati preselila prošle godine u ljeto, i to ne prirodnim putem, već ovim redoslijedom.

Čišćenjem kuće pred Bajram, našla je nešto na spratu kuće u koferu ili u kutiji, našto se je zaprepastila. Nešto što mi nije najdetaljnije ispričala. Našla je njene isječenje pantole i moju sliku posutu sa zemljom i nekom tekućinom. Bila je vidno uznemirena preko telefona, ali obzirom da je obolila također od džinskog svijeta (vodio sam je na rukju ranije), kao da ju je nešto zaustavljalo da sve mi kaže.

To je bilo par dana prije nego što će se desiti idući slučaj!

U julu ujutro me je pozvao mali brat i rekao da je mami došlo zlo, nemir toliki, da sam je i ja čuo preko telefona kako napolju, pred kućom, na sav glas uzvikuje “Allah, Allah, Allah” više puta.

Brat nije znao kako da se ponaša od straha u datom trenutku, reagovao je tako da je pozvao našu tetku, odnosno njenu sestru, koja živi nedaleko od te kuće. Tetka je u nekoliko minuta stigla i umjesto da pozove hitnu i reaguje na adekvatan način, dešava se suprotnost.

Ona moju majku a svoju sestru na silu forsira u kuću, kazujući dijetu da će ona njoj pomoći, da ne treba nikakva hitna. U međuvremenu u kući razbija kućni telefon i njen mobitel i govori malom da je sve u redu, da donese samo koju flašu vode. Odmah nakon toga zaključava kuću, dok je i mladi brat bio tu s njima.

Posmatrajući situaciju, dijete je primijetilo da nešto nije u redu. Ta ista tetka je velikom snagom mojoj majci stiskala vrat i stomak, pričajući da će joj to pomoći da se dijete ništa ne brine. Čak je i njeg pozivala na isti čin. Dijete je naprotiv u cijeloj toj panici ipak moglo zaključiti logički da nešto nije u redu i da se ne pomaže na taj način.

Ona je nastavljala istim činom sipajući joj i vodu u usta a poslije toga se ispostavilo da je i svoj prsten sa ruke skinula te ga ugurala u grlo moje majke. Brat je od silnog straha istrčao napolje i pozvao druga koji je bio pribran da pozove roditelje moje majke, odnosno nenu i djeda, te i hitnu u međuvremenu.

Dok su oni došli, ta ista tetka je pred verandom kuće, držala majku na sebi, i plačući, uzvikujući govorila “nisam joj mogla pomoći”.

Moja mati, jadnica, je u tim istim trenucima, Allahovom odredbom već preselila.

A kasnije se ispostavilo da to nije bila prirodna smrt već brutalno ubistvo. Ta ista tetka je u procesu tužibe i bila je sve do skora u pritvoru s trenutno na slobodi – čeka presudu.

Eto, brate šta sihr moze uraditi i od najrođenijih, ako Allah dozvoli.